Romska kultura

Tradicija i običaji kod Roma

Tradicija kod Roma je veoma važna. Često se ne mešaju sa drugim narodima niti između samih sebe i dele se po svojim dijalektima, zanatima i verovanjima.

Romski život je sličan životu naroda Staroga zaveta. Poštuju, iako nerado, reč starijeg i to je poslednja reč. Nikada svoje starije roditelje ne napuštaju i nikada ih ne ostavljaju u domovima za stare. Žene moraju biti poslušne muškarcima, deca roditeljima, sinovi imaju veću privilegiju u kući od ćerke. Sinovi sve nasleđuju.

Vole slušati u dugim noćnim satima uz vatru stare priče, bajke koje se prenose sa kolena na koleno. Rano se žene i udaju. Roditelji odlučuju i pronalaze bračne drugove svojoj deci.

Mlada mora ući u brak još nevina. Nije redak slučaj da se mlada plati u novcu ili u drugim stvarima. Vole nomadski način života. Ne vole živeti pod komandom drugih i najviše vole slobodu samoodlučivanja. Nošnja odeće im je da su kod muškaraca obično šarene košulje, uzane pantalone, a vole da nose i šešire, dok najmanje vode računa o svojoj obući. Žene obično nose duge i šarene suknje i košulje. Deca su uglavnom bosa i ne vode računa o svojoj higijeni. Vole sjajne i drečave boje, kako žene tako i muškarci.

Žive od danas za sutra i nemaju naviku planiranja u vezi novca i vremena.

Jako su gostoljubivi i rado primaju u svojim trošnim kućama goste i nude im najbolje što imaju, umeju i znaju.

Ne daju veliki značaj školi i nose duboki strah od odbacivanja od drugih naroda.

Generacijska razlika je samo oko dvadesetak godina i veoma često u jednoj kući žive tri ili pak četiri generacije.

Odnos sa drugim narodima

Romi kao narod imaju strah od drugih naroda i to vuče korene iz njihove istorije. Često su bili odbačeni od svih naroda. Pretežno se naseljavaju na periferijama naselja.

Često ih prate sledećih problemi:

•Pogrešan pogled roditelja na školstvo,

•Odbačenost od druge dece zbog načina odevanja i higijene

•Nedovoljno poznavanje jezika na kojem pohađaju nastavu

•Drugačiji tretman kod samih učitelja prema romskoj i drugoj deci (drugačija očekivanja i pažnja),

•Nezainteresovanost države, te romsku decu često raspoređuju u specijalne škole za mentalno retardiranu djecu.

•Uslovi života (nemaju odgovarajuću infrastrukturu u naseljima)

•Nedovoljna sređena dokumentacija (dosta Roma žive u kućama koje nisu zakonski registrovane u opštini, pa često nemaju prijavu boravka mesta stanovanja)

•Česta migracija Roma

•Strah od drugih nacija i sl.

Religija

Romi su uglavnom ˝Narod koji veruje u Boga˝ . Uglavnom su politeisti. Veruju u život posle smrti, veruju u duhove i tvrde da su to neopipljive utvare kroz koje se navodno prikazuju duše mrtvih. Jako se plaše mraka, a posebno mrtvih, veruju u sile tame i u đavola koga nazivaju ˝beng ˝. Boje se živeti pored groblja. Posebno je važno na koji način sahranjuju svoje mrtve i zajedno sa njima ostavljaju i njihovu odeću jer veruju u zagrobni život.

Romi imaju svoje bogove i boginje, a najzastupljeniji su sledeći:

Vasilica - boginja zime i zaštitnica

Traje zvanično od 14. Januara i traje, zavisno od mesta gde žive Romi, od tri dana, a u nekim mestima čak do kraja meseca januara. Tada se kao žrtve kolju pernate životinje i to uglavnom u neparnom broju, a broj zavisi od bogatstva i broja članova porodice.

Bibi (Tetka)- boginja zdravlja

To je romska boginja i legenda govori o tome kako je ˝jedna romska siromašna porodica imala bolesnika u kući i kako su se molili Bogu da ga izleči. Te večeri neka nepoznata žena (Bibi) je pitala da li može prenoćiti kod njih, ali pošto su siromašni nisu imali gde da je smeste i ponudili su joj malo mesta pored peći, što je ona prihvatila. Nasred noći Bibi je ustala izašla je napolje, to je probudilo domaćina kuće, i on je pogledao kroz prozor kada je ona došla do drveta i nestala. Ujutro se bolesnik probudio totalno zdrav, a porodica je odmah zaključila da je tetka (Bibi) odgovor njihovih molitvi.

Bibi se slavi najmanje dva dana i prvi dan je posvećen mrtvima i toga dana nema nikakvog slavljenja. Posećuju se grobovi i nosi se hrana svojim mrtvima. Drugi dan se traži na kraju grada ili sela najveće i najdeblje drvo gde donose poklone tetki i tu ih ostavljaju. Toga dana se određuje domaćin koji mora sve to organizovati i domaćin je večeri, gde moraju doći svi romi toga mesta.

Erdelezi (Đurđevdan) - bog proleća

Trodnevni praznik, prvi dan je najsvečaniji, dan kada se žrtvuje jagnje bogu proleća i obavezna je to učiniti svaka porodica. Poklapa se po datumu sa pravoslavnim praznikom svetim Đorđem i nema nikakve veze sa tim praznikom, ali je mnogo onih koji mešaju ova dva praznika. Erdelezi je početak leta za Rome i nakon tog praznika napuštaju svoja zimska mesta stanovanja i odlaze u takozvanu ˝pečalbu˝ tokom čitavog leta, a vraćaju se u novembru.

Sajbija- bog

Bog svake kuće. Veruje se da mu se mora žrtvovati ovan, umesto nekog člana porodice, kao žrtva za tu kuću.

Hrišćanstvo

Danas se slika religioznosti kod Roma menja i počinju asimilacijom prihvatati monoteizam. Tako zavisno od mesta gde žive uzimaju njihovu religiju, kao na primer u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, gde su Romi pravoslavci, a u zemljama gdje je većinsko stanovništvo katoličke veroispovesti Romi su takođe katolici. Dok, na primer, gde je većinsko stanovništvo islamske veroispovesti tamo su Romi muslimani.

Mi kao Evanđeoska crkva upozoravamo ljude na ove lažne bogove i učimo ih da su to pogrešna verovanja i samo obična tradicija.